Улица кнегиње Љубице (Београд)
  Улица
КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ | |
|---|---|
  | |
| Општина | Стари град |
| Почетак | Улица Васе Чарапића |
| Крај | Дунавска улица |
| Дужина | 996 m |
| Ширина | 15 m |
| Створена | 1872. |
| Названа | 2004 |
| Стари називи | Змај Јовина улица и Љубичина улица |
 | |
 
| |
Улица кнегиње Љубице простире се на територији Градске општине Стари град, од улице Васе Чарапића до Дунавске улице.
Име улице
[уреди | уреди извор]Ово име Улица кнегиње Љубице добила је 2004. године на основу Решења о промени назива улица на територији градских општина Стари Град и Врачар (Службени лист града Београда, број 4) [1], којим је одређено да се делу Змај Јовине улице, од Васе Чарапића до Дунавске улице додели назив у част Љубице Обреновић.
Љубица Обреновић (кнегиња Љубица) била је жена кнеза Милоша Обреновића и мајка кнеза Михаила. Остала је упамћена по активном учешћу у политичком животу Србије. Њена резиденција била је у Конаку кнегиње Љубице, у који је касније смештен Београдски Лицеј.
Када је 1842. године дошло до промене власти у Србији, пред побуњеним народом кнегиња се са сином повукла у Земун, да би 1943. године умрла у прогонству у Новом Саду. Сахрањена је у манастиру Крушедол на Фрушкој гори.
Историја
[уреди | уреди извор]Од 1972. године, од када постоји, ова улица је у више наврата мењала име. Прво које је носила, када се пружала од Обилићевог венца до Господар Јевремове улице, било је Љубичина улица. Потом је у периоду од 1896. до 1935. године улица продужена до Дунавске и добила назив Кнегиње Љубице. Да би затим од 1947. носила име Болеслава Бјерута, па од 1950. Јована Јовановића Змаја.
Змај Јовина улица простирала од Обилићевог венца до Дунавске улице, а онда је 2004. године ова траса подељена на два дела од којих је један сачувао стари назив Змај Јовина улица, а други део, који се спушта низ дорћолску падину до Дунавске улице, добио нови, односно вратио стари назив, Кнегиње Љубице.[2]
Суседне улице
[уреди | уреди извор]- Капетан Мишина улица
- Добрачина улица
Значајни објекти
[уреди | уреди извор]ЈКП Инфостан технологије, Кнегиње Љубице 3
Завод за интелектуалну својину, Кнегиње Љубице 5
Кафе 4 дуње, Кнегиње Љубице 16
Кафе бар Блазнавац, Кнегиње Љубице 18
Градско саобраћајно предузеће Београд, Кнегиње Љубице 29[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Службени лист града Београда” (PDF). Приступљено 05. 12. 2021.
- ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови: 1872-2003. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-10816-6.
- ^ „План плус”. Приступљено 01. 12. 2021.